 Potpredsednik SAD poručuje da Evropa mora da preuzme odgovornost za sopstvenu bezbednost i prestane da se oslanja na Vašington.
Evropa ne može zauvek ostati „bezbednosni vazal“ Sjedinjenih Američkih Država, poručio je potpredsednik Dž. D. Vens, naglašavajući da takav odnos ne ide u korist ni jednoj strani.
Njegova iz dolazi usred rastućih geopolitičkih tenzija između SAD i Evrope, posebno zbog sukoba u Ukrajini, dok administracija predsednika Donalda Trampa zahteva da članice NATO-a značajno povećaju svoja izdvajanja za odbranu.
U intervjuu za UnHerd u ponedeljak, Vens je izrazio frustraciju zbog evropskog pristupa bezbednosti, istakavši da je ta tema dugo bila „slepa mrlja“ za evropske lidere.
„Realnost je – grubo je to reći, ali istinito – da su celokupnu bezbednosnu infrastrukturu Evrope, tokom celog mog života, finansirale Sjedinjene Američke Države“, rekao je Vens.
On je dodao da u ovom trenutku samo tri evropske države – Velika Britanija, Francuska i Poljska – imaju samoodržive vojne kapacitete.
„Na neki način, one su izuzeci koji potvrđuju pravilo – evropski lideri su radikalno nedovoljno ulagali u bezbednost i to mora da se promeni.“
„Apsolutno mi je jasno – to nije u interesu Evrope, a nije ni u interesu Amerike – da Evropa zauvek ostane bezbednosni vazal Sjedinjenih Država“, zaključio je Vens.
Još od Trampovog prvog mandata, njegova administracija insistira da evropske zemlje povećaju ulaganja u svoje vojske, jer Amerika, prema njihovom tumačenju, nosi glavni teret kolektivne bezbednosti. Još 2014. godine, NATO članice su se obavezale da će povećati odbrambena izdvajanja na 2% BDP-a, ali mnoge i dalje ne uspevaju da dostignu taj cilj.
U februaru ove godine, Tramp je sugerisao da bi NATO članice trebalo da razmotre čak 5% BDP-a za odbranu, zapretivši da „ako ne plate – ja ih neću braniti“.
Generalni sekretar NATO-a Mark Rute složio se da Tramp ima pravo kada traži da evropski članovi pojačaju ulaganja u odbranu, posebno u svetlu tenzija sa Rusijom.
Mnogi zapadni zvaničnici spekulišu da bi Rusija mogla napasti neku od evropskih NATO zemalja u narednim godinama. Moskva je te tvrdnje odbacila kao „besmislice“, tvrdeći da nema nikakvo interesovanje za takvu akciju.
|
Natisni